Welcome

Harvard klub Srbije po drugi put je dodelio dve godišnje stipendije za nastavak školovanja studentima završne godine univerziteta u Srbiji. Svečano uručenje stipendija u prisustvu Nj.E. Kajl Rendolfa Skat-a, ambasadora SAD-a u Srbiji, gospođe Kori Udovički, potpredsednice Vlade Srbije, profesora dr Dejana Popovića, predsednika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, članova Harvard kluba Srbije, roditelja, prijatelja i profesora ovogodišnjih stipendista, upriličeno je u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu. Stipendiju Harvard kluba Srbije iz oblasti društvenih i humanističkih nauka, koja nosi ime velikog srpskog diplomate i istoričara Čedomilja Mijatovića, dobila je  Jelena Todić, studentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a stipendiju iz oblasti prirodnih nauka „Draga Ljočić“, koja je imenovana po prvoj srpskoj lekarki, velikoj dobrotvorki i feministikinji, dobio je Mihajlo Novaković, student Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu. 

Predsednica Harvard kluba Srbije, Aleksandra Drecun, istakla je da Harvard klub Srbije daje priznanje studentima završnih godina fakulteta u Srbiji za izuzetna dostignuća u toku studiranja i iskazanu želju za daljim usavršavanjem, kako bi ih podržao u ostvarivanju akademskih i profesionalnih ciljeva, ali i kako bi javnosti u Srbiji skrenuo pažnju na značaj kvalitetnog obrazovanja i vrednovanja znanja u društvu. Naglasila je da moramo vrednim i mladim ljudima da pokažemo da ih Srbija voli i podržava, ako očekujemo da oni vole svoju zemlju i ostanu u njoj ili se u Srbiji vrate nakon usavršavanja u inostranstvu, kako sto su to učinili i diplomci Harvarda. Izrazila je nadu da ćemo zajedničkim naporima uspeti da promenimo poražavajuće stanje po kome je Srbija na poslednjem mestu na svetskoj  rang listi po mogućnosti da zadrži svoje talente.

Ambasador SAD u Srbiji izjavio je da mu je izuzetno drago da diplomci Harvarda, koji su stekli obrazovanje na najboljem svetskom univerzitetu, pomažu mlade talentovane ljude u Srbiji i na taj način vraćaju svojoj zemlji za znanje i podršku koju su dobili i posebno pozdravio roditelje dobitnika.

Profesor dr Dejan Popović, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, naglasio je značaj udruživanja u pružanju podrške najboljim studentima u Srbiji i radost zbog uspeha studenata Univerziteta u Beogradu, čiji je i sam bio rektor. Stipendije su finansirane ličnim prilozima članova Harvard kluba Srbije i donatorskim prilozima kompanije „MONA“ i „Advokatske kancelarije Gecić“.

Stipendije Harvard kluba Srbije dobile su imena po ljudima koji su strasno i predano bili posvećeni promovisanju pozitivnih društvenih vrednosti i koji su svoje karijere i  živote posvetili dobrobiti Srbije.

Čedomilj Mijatović (1842-1932) bio je srpski ekonomista, književnik, istoričar, političar i diplomata. Smatra se začetnikom moderne srpske diplomatije. Šest puta je bio ministar finansija kneževine-kraljevine Srbije, tri puta ministar inostranih poslova, kandidat za najviše crkvene položaje i predsednik Srpske kraljevske akademije. To je čovek zbog koga danas koristimo milimetre, kilograme, litre, imamo dinar, centralnu banku i železnicu.

Draginja Draga Ljočić (1855-1926) bila je prva srpska lekarka, istaknuta feministkinja i sufražetkinja. Postala je, posle velikog truda i rušenja društvenih predrasuda, prva žena doktorka u Srbiji i punopravna članica Srpskog lekarskog društva, pri čemu je dala veliki doprinos razvoju pedijatrije u našoj zemlji.

About

Harvard klub Srbije je osnovan 2004. godine kao neprofitno udruženje građana i deo je mreže udruženja diplomiranih studenata Harvard Univerziteta. U svetu ima više od 150 Harvard klubova.  Srpski klub ima oko 50 registrovanih aktivnih članova, od kojih su više od polovine stalni rezidenti u Srbiji, dok je još 200 Harvard diplomaca iz Srbije u inostranstvu. Osim zajedništva po pripadnosti Harvardu, kao neprikosnovenom hramu znanja u svetu, članove srpskog Harvard kluba povezuje i snažna vera u meritokratiju i želja da afirmišu ideju da se radom, trudom i najbitnije znanjem, bez obzira na poreklo i imovinsko stanje, može menjati na bolje ne samo lična budućnost, već i celokupno društvo.